moje knjige

moje knjige

субота, 14. јануар 2017.

Posvadjana pesma








                            Ne vadim mac, 

                  i ako bi to, par stotina godina ranije bilo neoprostivo
          
                          gubim bitke, 
                      koje ce slaviti par stotina  sitnih dusa



                           s par stotina dinara

                          kupujem kafu



                          i gubim taj osjecaj 

                             da se imamo 
                           i nemamo



                                 ja i ti

                           krvnici i ljubavnici
                           bogatasi i beskucnici



      

                            ne vidim ti oci
                          posvuda me pratis



                          ti izgubljena kreacija Boga

                            i ja tvoj Bog 
                           
  
                             u molitvi mi preskocis ime
                             varajuci sebe



                            uzdas se da je Svevisnji na tvojoj strani

                             dok spavas u mom sjecanju



                                  by mira d zivkovic





                                  

             
                          

                      
                               

понедељак, 02. јануар 2017.

Godina je Nova
stigla mimo vas i
volje bilo koga
despotski
vam stavila dane da racun
a vi da li imate lica nova
il se uzdate u haljine
i poneku laz
pa da se opet s zivotom
susretnete
kao sa novim radnim danom
kao s komsijom u liftu
kom zelite sve najbolje
a ni rec jedna nije na mestu
godina je Nova
a sve ostalo staro
i vi
i ja
ja se necu menjati
to bih da vam sapnem
jer sam s mnogo godina platila sebe
da bi sad bila neka nova
moleraj ni ne treba
trpim i ljude i vreme
pa ova godina ce biti
samo novo breme
to cete videti i sami
kad vam ko pesak isklize
sa racuna dani
pa opet iznova
nove godine
nova lica
ja cu biti
stara ja
pesnik i sanjalica
sto godine za uvo stavlja
Mira Zivkovic

понедељак, 19. децембар 2016.

trazeci kamilicu
na poljima djetinjstva
namerno sam zaboravljala puteve
tabala staze kukureka i hajducke trave
da zivotu dam gorcinu
ranama znacaj
i posle decenija
opet mi cveta cvece bez imena
s korenom
u basti
mastanja
svijena na ramenu
buducega
verujem
da nesto
nice
iz nicega...
negde
Mira Zivkovic

среда, 14. децембар 2016.

Vojvodjanska zima


 Mrznes li nocas
  moj zivote na stand-bay
grabis li milostinju na stanici
cekajuci autorizaciju

cekiranje
il se palis na revoluciju

cekas li

da se sretnemo
slucajno
oko Bogojavljenja
sve u nadi
da mi se nadas

sve u strahu da ti desim

iz iste utrobe smo
smo se u beskraj zaputili

bez kandila
bez ociju

ti da me naucis pameti
ja da ti se nadjem

see you

mira d zivkovic