moje knjige

moje knjige

уторак, 23. мај 2017.

KANIM SE DA ZIVIM




Kanim se da živim
Da proleću dam boju
Mojom haljinom
I vetrom onim vojvođanskim

Kanim se 
Dok u jezeru zelene boje
Sećanjem na jutra zimska
Odnekuda i oči tvoje

Svratiše
S prekorom
Ne kani se ženo 
Ovo je vreme za tebe stvoreno

Odlazim s kišom
I krišom
Po novi dan 
Bar ovim kompjuterskim mišom

oda mom izgubljenom konju

  



  Ponekad nocu sanjam 

da jezdimo preko brda
da kosu plavu
s tvom grivom stapam

odavno te zli ljudi 
lišiše  života

tvoja pitomost 

tvoja dobrota
jos boje moja secanja

na mene

neobuzdanu
na tebe  osedlana

ni grob ti ne znam

ali  ponekad ti poklonim  sate 
kad me tvoj kas
tvoja  griva u detinjstvo vrate

nadam se da si okrilatio

i da nekad  oblacima kasaš

i da se zato tako

živ
u moja secanja  vraćaš


Pesma koja je usla u ANTOLOGIJU BOLIVIJE- DANDO VOZ AL QUE NO TIENE

 Prevari

na listu vetar
snagu preceni
ali na stenu
sujetu pokida
ko zena bez stida
nudeci prohujalo
nekom otkinutom od sopstva i sebe
lako je lakima
da zakovitlaju
tesko je
stati na crtu
 najgorem u nama
istruli list
i noci bez adrese
odnesu to
vetrovi s proleca
na trnje ce okaciti
trag o lakoci
postojanja
i davanja...
od Eve i Adama
lisce pokriva

istinu golu
u nekom molu
mozda se sretnu
prevari
verni

понедељак, 22. мај 2017.


 Mi se tako dogovorimo
da se ljubimo ceo mesec
ceo jun
pa ceo dan
pa ceo sat
ceo minut
vidim ja
prevarice nas zivot
i proci nam dok se mi ljubimo






петак, 19. мај 2017.

O licemerju , laznom moralu i reci DIVNO!

  Ovih dana mi se nekoliko puta desilo, da mi spocitaju da psujem , da se dovedem u red, i ako nikog nisam  nazvala niti jednom ruznom recju, moje tzv psovanje je moje umetnicki i ljudski prikaz sitacija, koja ja prosto vidim drugacije, jer se nisam rodila kao kisna glista , pa da me stave gde treba i samo rijem,
 Citam o sokriranim roditeljima kojima niit jedan profesor ne valja, o deci kojima roditelji ne valjaju, o roditeljima  kojima isto  niko i nista nije po ukusu,
Ili smo narod nebeski il smo budale nevidjene , pre mislim  ovo drugo, skoro 44 god bitisem u okruzenju obrazovanih umnih ljudi sto u porodici, bliskim prijateljima , i pamtila sam  uglavnom one koji su imali domislajte tzv psovke
Pola naseg finog sveta ide u pozoriste da slusa socne psovke noseci sesir i frak
Druga polovina onanise uz pornice , a laze o ljubavi 100 na sat

i sve je ovo u redu po meni
samo ne dovodite mene u red

Elem , ko ima zeludac da na svaku situaciju kaze rec divno, 

tom i nebesa zavide


понедељак, 01. мај 2017.

 
  sto trazimo u snovima,
strah od kraja
ljubav bez zagrljaja
zivot bez smrti

sto trazimo u rukama
kad ih ni otovrili nismo
mozda je u njima kosmos
mozda zlatnik
mozda na njih ceka druga ruka

sto trazimo na putevima
stopere
da speremo lazne zivote
recitujuci bez daha sve dane prasnjave

sto trazimo u ljubavi
kad je i ne poznajemo
sto trazimo od drugih
ono sto nikom nedamo

sto se molimo
kad u milost ne zalazimo
sto se cedni oblacimo
a gole nam oci srcu greh

sto plutamo sa obe ruke
sto puzimo sa obe noge
sto lazemo , a vapimo istinu
sto ljubimo
kad za ljubiti nismo

sto slavimo
rodjenje
zivot
smrt
ili onaj trzaj izmedju


субота, 29. април 2017.

Jedro

   Pricali smo neobavezno
o jedru
ja o  atomskom
 on o vetru i morima
ja o atomu
on o snovima

i kako to vec biva
neka visa sila
poslozi 

pa sad celijska jedra traze
da s razlogom
budu pomenuta
nivom energijom napadnuta
ne stizu organele
sve ono sto bi htele
ruke
oci