moje knjige

moje knjige

среда, 21. јун 2017.


         
     stari camac pluta
zora ne zuri, prvi put
ima vremena 
imam vremena

plutam li ja
camac 
vreme 
il san

jutro 
cak ni sat nemam
 znam da je pravo vreme
pravi cas

izmedju nas
kafa
vreme
godine


stari camac pluta
noc skliznu 
na nemirno jato
na platno


nema rose
dugo nema rose
valjda je podne mene
valjda se smiraj tebe
nacrtaj sta nemamo
da se vekove posle nas
otima kuso i repato

za camac sto pluta
i rosu sto je ne bi
za blato
i prozuklu kafu u nama




   


уторак, 23. мај 2017.

KANIM SE DA ZIVIM




Kanim se da živim
Da proleću dam boju
Mojom haljinom
I vetrom onim vojvođanskim

Kanim se 
Dok u jezeru zelene boje
Sećanjem na jutra zimska
Odnekuda i oči tvoje

Svratiše
S prekorom
Ne kani se ženo 
Ovo je vreme za tebe stvoreno

Odlazim s kišom
I krišom
Po novi dan 
Bar ovim kompjuterskim mišom

oda mom izgubljenom konju

  



  Ponekad nocu sanjam 

da jezdimo preko brda
da kosu plavu
s tvom grivom stapam

odavno te zli ljudi 
lišiše  života

tvoja pitomost 

tvoja dobrota
jos boje moja secanja

na mene

neobuzdanu
na tebe  osedlana

ni grob ti ne znam

ali  ponekad ti poklonim  sate 
kad me tvoj kas
tvoja  griva u detinjstvo vrate

nadam se da si okrilatio

i da nekad  oblacima kasaš

i da se zato tako

živ
u moja secanja  vraćaš


Pesma koja je usla u ANTOLOGIJU BOLIVIJE- DANDO VOZ AL QUE NO TIENE

 Prevari

na listu vetar
snagu preceni
ali na stenu
sujetu pokida
ko zena bez stida
nudeci prohujalo
nekom otkinutom od sopstva i sebe
lako je lakima
da zakovitlaju
tesko je
stati na crtu
 najgorem u nama
istruli list
i noci bez adrese
odnesu to
vetrovi s proleca
na trnje ce okaciti
trag o lakoci
postojanja
i davanja...
od Eve i Adama
lisce pokriva

istinu golu
u nekom molu
mozda se sretnu
prevari
verni

понедељак, 22. мај 2017.


 Mi se tako dogovorimo
da se ljubimo ceo mesec
ceo jun
pa ceo dan
pa ceo sat
ceo minut
vidim ja
prevarice nas zivot
i proci nam dok se mi ljubimo






понедељак, 01. мај 2017.

 
  sto trazimo u snovima,
strah od kraja
ljubav bez zagrljaja
zivot bez smrti

sto trazimo u rukama
kad ih ni otovrili nismo
mozda je u njima kosmos
mozda zlatnik
mozda na njih ceka druga ruka

sto trazimo na putevima
stopere
da speremo lazne zivote
recitujuci bez daha sve dane prasnjave

sto trazimo u ljubavi
kad je i ne poznajemo
sto trazimo od drugih
ono sto nikom nedamo

sto se molimo
kad u milost ne zalazimo
sto se cedni oblacimo
a gole nam oci srcu greh

sto plutamo sa obe ruke
sto puzimo sa obe noge
sto lazemo , a vapimo istinu
sto ljubimo
kad za ljubiti nismo

sto slavimo
rodjenje
zivot
smrt
ili onaj trzaj izmedju