pisem po kozi tvojih ledja sve one stihove sto  cu citati, kad me pitaju  sta je zivot
one price sto sam ostavila  dovrsene, pravdajuci se da mi boja mastila nije za toliko bola, 

 pisem po oblacima znake da prolece ne dolazi zaludno , ni u krosnje
ni u oci, 

znam da ces slikati moje price , kad te uhvati nostalgija za nepecenim palacinkama, i svim nesavrsenostima Balkana.

pricamo o Amy , prikrivajuci nase sumnje, da sve ima srecan kraj
koji jos nismo nasli u pjesmama sto nas izdaju

Kud duse pjesnika bjeze kad ih uhvati panika, priznaj Mjesecu, pred mnom, budi 
opako siguran da je   c est la vie !